Generacijama smo preplavljeni porukama da postoji „pravi“ način da se hranimo kako bismo postigli zdravo, privlačno telo kao sredstvo za ispunjeniji život — i da su svi neuspesi na ovom frontu naši i samo naši. Realnost je mnogo drugačija.

Naš cilj ovde nije da vam kažemo kako da razmišljate, jedete ili živite – niti da donosimo sud o tome kako treba odlučite da hranite svoje telo – već da započnemo razgovor o kulturi dijeta i njihovom uticaju, kako bismo mogli da osporimo poruke koje nam se daju o tome šta nas čini privlačnima, uspešnima ili zdravima.

Svakog januara preplavljeni smo emisijama sa svakog društvenog megafona koji nas podsećaju da je vreme da detoksikujemo naša jadna, natečena tela od loših izbora hrane koje smo napravili tokom praznika –

Čekajte. Zaustavimo se tamo. 😳

“...detoksikujemo naša tela od loših izbora hrane koje smo napravili...”

Ovaj jezik — i ceo koncept — implicira da su naša tela otrovana kolačima, mesom i poslasticama, te da se hitno mora primeniti antidot, u suprotnom neće biti dobro. Pretpostavlja se da su određene namirnice „loše“ i da smo loši mi što ih jedemo, dok je u stvarnosti ova moralizacija hrane i naša zajednička želja da „popravimo“ sve uočene nepravilnosti vrhunski primer toksične kulture mršavljenja i koliko lako može da nam se ušunja ispod radara.

Toksična kultura i njeni trendovi dijeta – mršavost postavljaju kao vrhunac uspeha i lepote, te izjednačava to sa zdravljem i uspehom.

Ukratko, takva kultura ishrane nas podstiče da se osećamo loše u vezi sebe - i da osuđujemo druge ljude – dok takođe sugeriše da će nam gubitak težine pomoći da se osećamo bolje.

Sistem je napravljen kako biste se osećali neuspešno

Ne postoji „prava“ veličina tela, a čak i da postoji, ona nije garancija svakome ko radi „pravu“ stvar (koji god trend brzog gubitka težine je u tom trenutku aktuelan), o čemu svedoči stopa neuspeha dijeta od čak 98%.

Biti protiv lažnih brzih dijeta ne znači biti protiv zdravlja

Pokret protiv brzih dijeta dovodi u pitanje mnoge restriktivne dijete za koje je naučno dokazano da imaju negativan uticaj na kognitivne funkcije, zdravlje srca i smrtnost, te da doprinose društvenoj nepravdi i predrasudama o težini.

Primeri u pop kulturi

Kultura ishrane može se naći u uzdizanju razmaka između butina i struku od 40 centimetara, što utiče na našu percepciju o tome kako bi „idealno“ telo trebalo da izgleda.

Osnivač Lululemon-a javno kaže da je problem kada se ženske butine dodiruju. (Molim?!) 🫣

Kim Kardašijan objašnjava koliko je „neophodno“ da se ugurate u tesnu odeću za oblikovanje ispod haljine (steznik), rekavši: „bez steznika videćete celulit, a ja se onda jednostavno ne bih osećala samouvereno“. (Takođe, njen brend odeće za oblikovanje, SKIMS, navodno je prodao 2 miliona dolara proizvoda za nekoliko minuta kada je lansiran.)

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели SKIMS (@skims)

Činjenica je da Vam je više nego verovatno rečeno da na prvi znak gladi, umesto da svom telu date hranu koju traži, treba da sačekate i prvo popijete čašu vode u slučaju da ste „u stvari žedni“ je alarmirajuća(🚨).

Isto tako činjenica da se svako od nas u nekom trenutku pogledao u ogledalo i poželeo ili manji stomak ili veće kukove (BBL izgled) ili šta god već tad bilo u trendu, samo potvrđuje postojanje tog nedostižnog i kruto uskog ideala lepote sa kojim se mnogi od nas često porede.

Niko se nikada nije probudio ujutru i rekao: „Bože, izgledam sjajno. Osećam se tako zdravo, tako sam privlačan/na – mislim da ću ići na dijetu“, već ta želja da se ode na ovu ili onu dijetu ili kupi neki proizvod za mršavljenje uvek počinje negativnim mislima.

Modeli na instagramu, u filmovima, na modnoj pisti, na oglasima i u medijima, uključujući časopise, prepuni su jednog tipa osoba: ženstvena, vitka i visoka dama koja naizgled živi fantastično.

Da li bi ti njihovi savršeni životi mogli biti zbog njihovih „savršenih“ tela? 🤔 (Hint: odgovor je NE.)

Ono što je zaista „prosečno” ili optimalno za svakog ponaosob uveliko varira u zavisnosti od genetike, porodične istorije, rase, etničke pripadnosti, starosti i još mnogo toga, a veličina i težina svakako nisu dobri pokazatelji zdravlja – možete biti manjeg tela i nezdravi, ili većeg tela i u formi.

Međutim gde bi bio ovaj svet da influenseri umesto reklamiranja dijeta promovišu zdrav život? Sad je to već preterivanje..

Ne, umesto toga, izloženi smo stalnom toku slika i poruka koje jačaju toksičnu kulturu ishrane i jačaju ideju da kako biste bili srećni, uspešni i voljeni… morate da izgledate na određeni način, da imate određeno telo i da sledite određeni plan obroka ili dijetu.

Brze dijete normalizuju poremećaje u ishrani

Istraživanje iz 2008. godine, sponzorisano od strane Univerziteta Severne Karoline u Čepel Hilu, pokazalo je da je čak 75% žena prijavilo poremećen odnos sa ishranom i da se javlja kod „žena u 30-im i 40-im godinama... u istoj stopi kao i kod žena u 20-im godinama“.

To znači da je neuređena ishrana norma za žene svih uzrasta i rasa. To je zapanjujuća statistika i ona je nedovoljno poznata jer mnoga od ovih ponašanja i poremećaja potiču baš od brzih dijeta, trendova i predstavljaju samu osnovu toksične kulture ishrane.

Stopa neuspeha brzih dijeta od 98%

Našla sam jako dobru metaforu:

Zamislite da Vaš usisivač ima stopu kvara od 98%. Verovatno ne biste krivili sebe za nered koji je usledio svaki put kada se usisivač pokvario. Okrivili biste mašinu (takođe biste je verovatno brzo zamenili za pouzdaniji model). Ali kada smo na nekoj brzoj dijeti i, kasnije, u stilu dobro poznatog jojo-efekta vratimo svu težinu (kao što će to učiniti 98% ljudi) umesto toga grdimo sebe. Ljudi na dijeti rade ono čemu ih ta toksična kultura uči da rade na dijeti, ali onda kada to ne funkcioniše, krive sebe, a ne dijetu. I tako sve u krug, iznova ponovo pokrećemo paradoksalni ciklus umesto da samo kupimo novi prokleti usisivač.

Šta je pravo rešenje?

Biti otporan na kulturu ishrane takođe ne znači biti protiv zdravlja ili protiv zdrave ishrane: baš naprotiv.

Apsolutno je moguće da ohrabrimo i damo ljudima resurse kako bi se hranili zdravo i kretali na zdrav način bez potrebe da budemo disciplinari koji govore ljudima da moraju imati određenu kilažu, izgled... itd.

Izgradite mindset na pravom sistemu vrednosti, pratite plan ishrane koji ima za cilj poboljšanje opšteg zdravlja, dobrobit Vašeg tela i produženje života, s krajnjim ciljem da se prilagodite urođenim smernicama Vašeg tela kako biste napravili izbor hrane i načina života koji Vama pomažu da se osećate samopouzdano, sito, ispunjeno i zdravo u svom telu. 🥰