Većina ljudi veruje da je rak kao grip; prehlada, nešto čega se možemo otresti. Ali, to nije tako.

Kroz istoriju, čovečanstvo je tražilo večni život i dugovečnost. To nije ništo novo. Gotovo svi u oblasti medicine rade na tome da produže život i da nam svima omogućie da budemo bliži i dostupni našim najmilijima.

Rak je, jasno rečeno, oznaka za „neuspeh da se zadrži konzistentan DNK“.

Naše strukture DNK i proteina se repliciraju alarmantnom brzinom. Brže nego što većina nas može zamisliti. Pominje se da se neki delovi ljudskog tela menjaju svakih nekoliko godina. Nove ćelije kože, nove dlake, mišići i jetra. Milijarde ćelija se repliciraju da bi zalečili oštećeno tkivo. Milijarde ćelija se umnožavaju da bi nas nosile od malih nogu u odraslo doba i dalje.

Kada dolazi do greške?

Kada dođe do replikacije iliti umnožavanja ćelije, postoji (vrlo mala) šansa da će ta replikacija imati grešku.

Npr. ACGTACGT postaje ACGTTCGT

U većini slučajeva, ovo je u redu. Na primer - ćelija kože sa takvom greškom će se stvoriti, ona će živeti, dupliciraće se, a zatim će ćelija kože umreti. Ljudska ćelija ima 3,4 milijarde nukleotida, od kojih je samo 2% kritično za ekspresiju proteina. Ovo omogućava da male benigne greške nemaju uticaja.

Međutim, neki specifični geni u tih 2% su kritični za rast ćelija i ćelijsku smrt - koji moraju održavati balans. Kada uputstvo umesto „rasti svakih 5 dana; uništi se posle 5 dana“ postane „rasti svakih 5 dana; uništi se tek posle 15 dana“, mi to nazivamo „rak“.

Isto tako, može biti slučaj i „rasti svaka 2 dana; uništi se posle 5 dana“, i onda ta jednačina za replikaciju postaje neuravnotežena tj dolazi do disbalansa.

Što je više ćelija koje brže rastu nego što umiru, postoji sve veća potreba za resursima; rak na kraju krade vitalne hranljive materije iz drugih kritičnih (vitalnih) organa.

Tako da…

Nije da nauka koči, nauka još uvek pokušava da razume. Važno je znati kako funkcioniše, kako ga kontrolisati i kako se pobrinuti da ne izazovemo dodatnu neravnotežu (dok lečimo telo).

Šta se dešava nakon otkrivene greške?

Danas, na vrhuncu izučavanja raka, istraživanja se bave milijardama permutacija koje se mogu dogoditi. Sećate se objašnjenja od malopre? E pa neki kanceri rade tako što ''kažu'' ćeliji „rasti svake 2 sekunde; uništi se nikad”. Neki „rasti svakih 5 dana; uništi se nikad”. Neki dodaju još neke varijable pa to izgleda ovako „rasti 16 puta svake 1 sekunde; uništi se posle 5 dana”.

Svaki od njih zahteva drugačiji pristup, terapiju ili metod upravljanja.

Do danas nam je nauka već dala nekoliko metoda borbe protiv kancera:

• Iseći ga iz tela operacijom
• Spaliti ga zračenjem
• Zamrznuti ga do ''smrti'' kancerogenih ćelija
• Ciljati ga hemikalijama (hemoterapijama)
• Zamoliti imuni sistem da pomogne

Možda najbitnija stvari na kojima se radi:

• Otkrivanje kancera ranije
• Prevencija (onoliko koliko je u našim rukama)

POTREBNA VAM JE POMOĆ OKO ZDRAVE ISHRANE? Kontaktirajte sertifikovanog health coach-a.

Razumevanje situacije

Ovo je ogroman poduhvat u borbi protiv sila prirode. Potrebno je vreme. Potrebna je žrtva. Potrebne su generacije naučnika da uzmu univerzum koji nam je dat i da ga ''gurnu'' kako bi nam dopustio samo još nekoliko dana, meseci, godina sa našim najmilijima.

Razumem bes, zabrinutost, želju da se upire prstom u nauku, farmakološke kompanije, u bezlične entitete jer ne sprečavaju naše gubitke.

Svako od nas zna bar jednu osobu kojoj je ova opaka bolest odnela život. Volela bih da nauka već ima odgovore. Da ta tehnologija već postoji.

Prevencija i moj cilj

Svaka porodica ima bar jednog starog ujaka koji je sedamdeset godina pušio kutiju cigareta dnevno i još uvek je vitalan. To ne znači da je duvanski dim bezopasan, ili da ga je ''zaštitio'' od raka, samo znači da je imao veliku, veliku sreću. I misleći na njega, zaboravljamo odeljenja puna ljudi – velika većina njih bivših pušača – koji umiru od raka pluća.

Bila sam prvo davne 2012-2016 na praksi na mnogim odeljenjima i verujte mi - onkologija mi je uvek najteže padala. Sama nemoć koju sam osećala jer ni sama nisam znala kako što bolje da im pomognem i da im što više olakšam.

Nažalost, protekle maltene dve godine sam nakon nesreće i sama bila u ulozi pacijenta - iz druge perspektive i na nekim drugim odeljenjima, ali tokom meseci provedenih u postelji jedan citat mi se stalno vrteo po mislima - “Zdrav čovek ima hiljadu želja. Bolestan samo jednu.”

Ne želim da dužim o ovome (biće prilike) ali priče poput moje - priče svih onih koju su bili u sličnim situacijama daju mi značenje i razlog zašto želim da pomognem ljudima. Zašto želim da osvestim ljude. Kako bismo svi zajedno mogli da odigramo svoju ulogu da zadržimo svoje voljene što je moguće duže pored nas i da mi budemo što vitalniji za njih.

VIŠE O PREVENCIJI - Prevencija - kako biti i ostati zdrav