6 načina na koji društvene mreže utiču na naše mentalno zdravlje

6 načina na koji društvene mreže utiču na naše mentalno zdravlje

Zdravstveni stručnjaci kažu da je sedenje novo pušenje. S obzirom na broj bolesti sa kojima je sedentarni način života povezan i broj ljudi koje ubija svake godine, višečasovno sedenje je jedna od najgorih stvari koje možemo da uradimo za naše zdravlje.

Pored ovoga možda je još više zabrinjavajuća stvar koju često radimo dok sedimo: bezobzirno listanje kroz naše „fidove“ društvenih mreža kada imamo nekoliko slobodnih minuta (ili nekoliko sati) tokom dana. Kao što verovatno intuitivno znamo, i kako istraživanja potvrđuju, to nije najbolja navika kada je u pitanju naša kolektivna psihologija društva.

društveni mreže i mentalno zdravlje
Žena na telefonu, preuzeto sa Canve
Američka akademija za pedijatriju upozorila je na potencijalne negativne efekte društvenih mreža kod male dece i tinejdžera, uključujući maltretiranje putem interneta i „fejsbuk depresiju“. Ali isti rizici mogu važiti za odrasle, bez obzira kojoj generaciji pripadate.

Evo kratkog pregleda istraživanja koje su pokazale da društvene mreže nisu baš dobre za mentalno zdravlje i na neki način mogu biti čak i prilično štetne.

1. Izazivaju zavisnost

Pregledna studija sa Univerziteta Notingem Trent osvrnula se na ranija istraživanja o psihološkim karakteristikama, ličnosti i upotrebi društvenih mreža. Autori zaključuju sledeće

„bilo bi dobro govoriti konkretno o 'poremećaju zavisnosti od Fejsbuka'... jer se čini da su kriterijumi zavisnosti, kao što su: zanemarivanje ličnog života, mentalna preokupacija, bežanje, iskustva koja menjaju raspoloženje, tolerancija i prikrivanje ponašanja zavisnosti, itekako prisutni kod ljudi koji prekomerno koriste [društvene mreže]“.
Istraživanja su potvrdila da ljudi imaju tendenciju da se podvrgnu nekoj vrsti apstinencijske krize: studija pre nekoliko godina sa Univerziteta Svonsi je otkrila da su ljudi iskusili psihološke simptome krize kada su prestali da koriste (ovo je važilo za svu upotrebu interneta, a ne samo za društvene medije).

Njihova nedavna naknadna studija pokazala je da kada ljudi prestanu da koriste, oni takođe prolaze kroz male, ali merljive fiziološke efekte. Autor studije Fil Rid je rekao:

„Već neko vreme znamo da ljudi koji su previše zavisni od digitalnih uređaja prijavljuju osećaj anksioznosti kada ih prestanu da koriste, ali sada možemo videti da su ovi psihološki efekti praćeni i stvarnim fiziološkim promenama...”


2. Izazivaju više tugu - nego blagostanje

Što više koristimo društvene mreže, čini se da smo manje srećni. Jedno istraživanje pre nekoliko godina otkrilo je da je korišćenje Fejsbuka povezano i sa manje sreće i sa manjim životnim zadovoljstvom – što je više ljudi koristilo Fejsbuk u jednom danu, to su ove dve varijable više opadale.

Autori sugerišu da ovo može imati veze sa činjenicom da društvene mreže izazivaju društvenu izolaciju, na način na koji druge aktivnosti ne. „Na površini“, pišu autori, „Fejsbuk pruža neprocenjiv resurs za ispunjavanje raznih potreba i omogućavajući ljudima da se trenutno povežu jedni sa drugima.

Umesto da poboljšaju unutrašnji mir, kao što to čine česte „oflajn“  interakcije sa ljudima, trenutni nalazi pokazuju da interakcija sa Fejsbukom može izazvati suprotan rezultat i za mlade i odrasle – može ga potkopati.“

U stvari, drugo istraživanje je pokazalo da je upotreba društvenih mreža povezana sa većim osećanjem društvene izolacije.

Tim naučnika je pogledao koliko ljudi koriste razne društvene mreže, uključujući Fejsbuk, Tviter, Gugl+, Jutjub, LinkedIn, Instagram, Pinterest, Tumblr, Snepčet i Redit, i povezao to sa njihovom „opaženom društvenom izolacijom“.

Nije iznenađujuće, pokazalo se da što više vremena ljudi provode na ovim sajtovima, to su sebe doživljavali kao društveno izolovanijima. A percipirana socijalna izolacija je jedna od najgorih stvari za nas, mentalno i fizički.

3. Poređenje naših života sa drugima

Deo razloga zbog kojih Fejsbuk čini da se ljudi osećaju društveno izolovano (iako to možda i nisu) jeste faktor poređenja. Upadamo u zamku upoređivanja sebe sa drugima dok listamo naše „fidove“ i donosimo odluke o tome kako se kotiramo na imaginarnoj skali.

Jedno istraživanje je posmatralo kako pravimo poređenja sa drugim objavama, u smeru „na gore“ ili „na dole“, to jest, osećamo da smo ili bolji ili gori od naših prijatelja i poznanika.

Ispostavilo se da su obe vrste poređenja učinile da se ljudi osećaju gore, što je iznenađujuće, jer u stvarnom životu samo poređenje „na gore“ (osećaj da je druga osoba bolja od Vas) čini da se ljudi osećaju loše. Ali u svetu društvenih mreža, čini se da je svaka vrsta poređenja povezana sa simptomima depresije.

4. Začarani krug

Nije tajna da faktor poređenja na društvenim mrežama dovodi do ljubomore - većina ljudi će priznati da gledanje slika sa tropskih odmora drugih ljudi ili slike njihove dece naizgled savršenog ponašanja izaziva neku vrstu zavisti.

Osećaj ljubomore može naterati osobu da poželi da joj život izgleda bolje, te da objavi sopstvene postove koji izazivaju ljubomoru i zavist u drugima koji ih vide i tako se vrte u beskonačnom krugu izazivanja i osećanja ljubomore.

5. Uhvatimo se u zabludu da mislimo da će nam to pomoći

Deo nezdravog ciklusa je to što se stalno vraćamo društvenim mrežama, iako se zbog toga ne osećamo baš dobro.

Jedno istraživanje je posmatralo kako se ljudi osećaju nakon upotrebe Fejsbuka i kako misle da će se osećati kada uđu. Kao što su druge studije sugerisale, učesnici su se skoro uvek osećali gore nakon upotrebe, u poređenju sa ljudima koji se bave drugim aktivnostima.

Ali naknadni eksperiment je pokazao da ljudi generalno veruju da će se nakon upotrebe osećati bolje, a ne gore. Što se, naravno, ispostavilo da uopšte nije slučaj, i zvuči mnogo kao obrazac koji viđamo i u drugim vrstama zavisnosti.

6. Više prijatelja na društvenim mrežama ne znači da ste društveniji

Pre nekoliko godina, istraživanje je pokazalo da više prijatelja na društvenim mrežama ne znači nužno da imate bolji društveni život – čini se da postoji ograničenje broja prijatelja koje mozak osobe može da podnese, i potrebna je stvarna društvena interakcija (ne virtuelno) da održimo ta prijateljstva.

Dakle, to razmišljanje da ste društveni time što sedite i listate Fejsbuk, ne funkcioniše u realnosti. Pošto je usamljenost povezana sa brojnim fizičkim i mentalnim zdravstvenim problemima (uključujući čak i preuranjenu smrt), dobijanje prave društvene podrške je od vitalnog značaja.

Zaključak

Sve ovo ne znači da društvene mreže nemaju svoje benefite – očigledno nas održavaju povezanim na velikim udaljenostima i pomaže nam da pronađemo ljude sa kojima smo izgubili kontakt pre mnogo godina.

Ali „družiti“ se isključivo preko društvenih mreža kada Vam treba socijalizacija i emocionalno ispunjenje, vrlo je verovatno loša ideja. Istraživanja su pokazala da odmor od društvenih mreža poboljšava osećaj tzv. psihičkog mira i blagostanja.

Ako se osećate hrabro, pokušajte da napravite malu pauzu i javite mi kako Vam ide. Kada nakon toga nastavite da koristite, onda barem pokušajte da koristite umereno, a večernje surfovanje zamenite nekim od mojih saveta za opuštajuću rutinu za bolji san.

Podeli

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Nastavite sa čitanjem

Zahvalnost može ozbiljno poboljšati zdravlje Vašeg srca Lifestyle, Meditacija i svesnost, Mentalno zdravlje, Zdravlje i wellness

Zahvalnost može ozbiljno poboljšati zdravlje Vašeg srca

Budimo iskreni: između posla, porodice i društvenih obaveza, ne setimo...

Kako lečiti povišen/snižen kortizol, hrana i suplementi koji regulišu kortizol Mentalno zdravlje, Prevencija bolesti, Suplementi i vitamini, Upravljanje stresom

Kako lečiti povišen/snižen kortizol, hrana i suplementi koji regulišu kortizol

Kortizol je hormon koji prirodno proizvodi naša tela. Kod ljudi...

Hormon stresa - šta je kortizol, povišen kortizol i kako ga smanjiti Mentalno zdravlje, Prevencija bolesti, Upravljanje stresom, Zdravlje i wellness

Hormon stresa – šta je kortizol, povišen kortizol i kako ga smanjiti

Kortizol je glavni hormon stresa u telu. U Vašem mozgu,...

Prevencija - kako biti i ostati zdrav Ishrana i dijeta, Mentalno zdravlje, Prevencija bolesti

Prevencija – kako biti i ostati zdrav

Da započnem ovo sa jednostavnim poređenjem - neko ko ne...