Imunitet je često spominjan koncept o kojem mislimo da imamo dovoljno znanja o tome šta ga stimuliše, jača ili oslabljuje. Međutim, postoji mnogo aspekata imuniteta koje čak ni naučnici još uvek potpuno ne razumeju.

Imunitet se odnosi na različite reakcije tela na određene situacije, koje čine celokupni imunološki sistem. S obzirom na to da naš imunološki sistem može biti pozitivno ili negativno utican, važno je biti informisan o našem primarnom odbrambenom sistemu.

Da bismo imali pravilan uvid u prirodu imuniteta i njegov način funkcionisanja, važno je da razumemo da je prevencija i briga o zdravlju uglavnom u našim rukama.

Definicija imunog sistema i različite vrste imuniteta

Jednostavan odgovor na pitanje "Šta je imunitet?" je da se radi o sposobnosti tela da se zaštiti od različitih bolesti, uključujući virusne, bakterijske i gljivične infekcije, kao i od štetnih bioloških i hemijskih supstanci.

U tom smislu, imuni sistem je ključni odbrambeni sistem našeg tela. Bez njega, bili bismo podložni brojnim napadima na naše zdravlje i normalno funkcionisanje organizma.

Da li se imunitet nasleđuje ili se razvija tokom života?

I jedno i drugo.

Postoje urođeni (prirodni, nespecifični) i stečeni (adaptivni, specifični) imunitet. Svaka osoba ima ove dve vrste imuniteta, koje zajedno grade jedinstven sistem odbrane tela od neželjenih situacija.

Urođeni imunitet i njegove različite forme

Nespecifični, prirodni ili urođeni imunitet je onaj s kojim smo rođeni. On prirodno stvara barijeru, prvu liniju odbrane tela od štetnih uticaja. Urođeni imunitet je prisutan u organizmu čak i pre nego što se pojave bolesti ili infekcije, zbog čega je uvek "na oprezu", od rođenja do kraja života.

Urođeni imunitet obuhvata prirodne barijere kao što su koža, sluzokoža, određene vrste belih krvnih zrnaca i slojevi koji obavijaju organe. Ove barijere su stalno spremne da neutrališu štetne uticaje na telo, ali nisu "specijalizovane" za određene mikroorganizme. Takođe je važno napomenuti da ovaj imunitet nema sposobnost pamćenja.

Šta podrazumeva sposobnost pamćenja kod imuniteta?

Sposobnost pamćenja vezuje se za stečeni imunitet, koji poseduje ovu "moć". Sa druge strane, urođeni imunitet nema pamćenje, što znači da će uvek reagovati na isti način na različite mikroorganizme, bez obzira na to da li je osoba prvi put izložena ili je već imala odbrambenu reakciju na iste.

Pasivni urođeni imunitet

Pasivni urođeni imunitet se stiče putem antitela koja majka stvara u svom telu, a zatim se prenose na bebu kroz krv. Ovaj "prethodni" imunitet je važan u prvom periodu nakon rođenja deteta jer pruža zaštitu dok je imunološki sistem još uvek nerazvijen.

Aktivni urođeni imunitet

Aktivni urođeni imunitet se stiče tokom infekcije, kada mikroorganizmi prodru u telo i aktiviraju ćelije imunološkog sistema koje ih potom neutrališu.

Stečeni imunitet, njegove vrste i faze

Stečeni imuni sistem razvija se i specifično reaguje na svaki antigen. On pamti susrete s nepoželjnim mikroorganizmima i sposoban je da primeni isti imunološki odgovor na infekciju koji je već primenio pri prethodnom susretu s tim organizmom.

Za specifični ili stečeni imunitet ključni su B i T limfociti, koji spadaju u bela krvna zrnca. B limfociti proizvode antitela koja se vezuju za antigene, odnosno bakterije, a zatim signaliziraju fagocitima da uklone tu antigensku strukturu iz tela.

T limfociti direktno napadaju patogene bakterije i sami ih eliminišu, zbog čega imaju vodeću ulogu u zaštiti tela od bolesti. Oni ne proizvode antitela, već luče citokine koji uništavaju oštećene ćelije.

Šta su antitela i antigeni?

Antitela su specifične supstance koje naši B limfociti proizvode, a poznate su i pod imenom imunoglobulini. S druge strane, antigeni su materijale koje naš organizam identifikuje kao strane i koje izazivaju odbrambene reakcije.

Kada naš organizam detektuje prisustvo antigena, započinje proizvodnju antitela koja se bore protiv infekcije. Ova interakcija definiše dva tipa stečenog imunološkog sistema.

Prirodni imunitet

Prirodni imunitet se odnosi na aktivaciju našeg odbrambenog sistema kada dođe do spontane infekcije. Ovde govorimo o neplaniranom susretu antitela i antigena, a trajanje imuniteta zavisi od dužine bolesti.

Veštački imunitet

Veštački imunitet se stvara kroz namernu intervenciju, kao što je vakcinacija. Cilj vakcinacije je aktiviranje imuniteta kroz namerno unošenje infekcije kako bi organizam pripremio adekvatne alatke da bi se borio protiv infekcije na pravi način ako se zarazimo tim mikroorganizmom.

Faze stečenog imuniteta

Na osnovu ovih informacija, možemo zaključiti da stečeni imunitet prolazi kroz četiri faze. Prva faza uključuje prepoznavanje antigena, što pokreće drugu fazu - aktivaciju limfocita (B i T). Treća faza, obuhvata eliminaciju antigena, dok se u četvrtoj fazi stvara i čuva sećanje na ovaj "susret" infekcije i imunog sistema. Ovo omogućava da se pri ponovnom pojavljivanju istog antigena javlja isti imuni odgovor.

imunitet kroz godine

Sada kada smo objasnili kako funkcioniše imunitet, važno je razumeti kako se on menja tokom starenja. Kako starimo, naš imunološki odgovor na različite infekcije i bolesti postaje slabiji. To dovodi do češćih bolesti u starijoj dobi, što čini starije ljude podložnijim bolestima nego mlađe. Ovo se obično opisuje kao pad imuniteta, koji se manifestuje kroz jasne simptome.

Starije osobe takođe imaju veći rizik od težih posledica i smrtnog ishoda u slučaju ozbiljnijih bolesti. Na primer, upala pluća kod osoba starijih od 65 godina može biti posebno opasna.

Iako nije sa potpunom sigurnošću utvrđeno šta se tačno dešava u imunom sistemu, mnogi naučnici povezuju slabljenje odbrambene reakcije organizma sa smanjenom produkcijom T limfocita, čija je ključna važnost prethodno istaknuta.

Ipak, starost nije jedini faktor koji utiče na snagu imuniteta. Kvalitet života, a posebno zdrava ishrana, su mnogo važniji faktori, o kojima treba voditi računa već u mladosti, kako bi imunitet bio jak i tokom starijih godina.

Plan za zdrav imuni sistem

Najbolja strategija za održavanje i jačanje imuniteta je zdrav život. Iako se ovo može činiti širokim konceptom, sve naše navike, aktivnosti i hrana koju konzumiramo imaju veliki uticaj na imunitet. Imunitet nije lokalizovan u telu, već postoji kao sistem limforetikularnih organa i tkiva difuzno raspoređenih u telu.

Zato je važno izbegavati cigarete i alkohol koliko god je moguće, kontrolisati stres i ne dozvoliti mu da preuzme kontrolu nad vašim raspoloženjem. Važno je i sprečiti infekcije na svaki mogući način, što uključuje redovno pranje ruku, pranje voća pre konzumacije, kao i termičku obradu mesa i sličnih namirnica.

Redovno vežbanje, održavanje kondicije i konzumacija zdrave hrane su ključni. U zdrave namirnice svakako spadaju i proizvodi koji optimalno utiču na brojne procese u organizmu, a samim tim posredno regulišu i imunitet.