Krem od pistaća je sladak, ukusan i prerađen do divne, glatke teksture. Krem od pistaća se može koristiti kao slatki namaz za doručak, u desertima i još mnogo toga.
Slično kao i vaš omiljeni puter od orašastih plodova, ovaj krem od pistaća možete pronaći u raznim kremastim ili hrskavim varijantama.
Pistaći su bogati raznim hranljivim materijama i mogu da podrže gubitak težine, zdravlje creva, kontrolu šećera u krvi i zdravlje srca.
Unos pistaća se može pratiti unazad skoro 300.000 godina. Danas su veoma popularni u mnogim jelima, uključujući sladolede i deserte.
Antioksidansi su molekuli koji pomažu u sprečavanju oštećenja ćelija i igraju ključnu ulogu u smanjenju rizika od nastajanja određenih zdravstvenih stanja.
Pistaći su odličan izvor antioksidanata. Oni takođe mogu da sadrže veću količinu od drugih vrsta orašastih plodova i semena, prema nekim starijim kliničkim studijama.
Pistaći su posebno bogate luteinom i zeaksantinom, dva važna antioksidansa za zdravlje očiju. Ova jedinjenja pomažu u zaštiti vaših očiju od oštećenja izazvanih plavim svetlom i degeneracije makule povezane sa starošću, stanja u kojem je vaš centralni vid oštećen ili izgubljen.
Takođe su bogati polifenolima i tokoferolima, dve vrste antioksidanata koji mogu pomoći u zaštiti od raka i srčanih bolesti.
Iako orašasti plodovi imaju mnoge zdravstvene prednosti, obično su bogati kalorijama. Međutim, pistaći spadaju među orašaste plodove sa najnižom kalorijskom vrednošću.
Svaka porcija (28 g) pistaća sadrži 159 kalorija, u poređenju sa 185 kalorija u domaćim orasima i 196 kalorija u pekan orasima.
Proteini takođe čine oko 14% izvora njihovog kalorijskog sadržaja, što pistacije čini drugim nakon badema kada je u pitanju sadržaj proteina.
Osim toga, pistaći su bogati esencijalnim aminokiselinama, koje se moraju unositi ishranom jer ih vaše telo ne može samostalno proizvesti.
Uprkos tome što su energetski bogata hrana, pistaći su odlična hrana za gubitak težine.
Pistaći su bogati vlaknima i proteinima, a oba mogu doprineti gubitku težine povećavajući osećaj sitosti i pomažući vam da jedete manje.
Pregledom 11 kliničkih studija iz 2020. godine utvrđeno je da redovna konzumacija pistacija može biti povezana sa smanjenjem indeksa telesne mase (BMI), koji se koristi za procenu telesne masti.
Studija iz 2020. godine takođe je otkrila da su učesnici koji su jeli pistaće primetili smanjenje krvnog pritiska, jeli manje slatkiša i povećali unos vlakana, sve faktore koji mogu doprineti gubitku težine.
Na kraju, pistaći u ljusci mogu biti dobri za tzv. metodu sporijeg i svesnijeg jedenja, jer je za ljuštenje orašastih plodova potrebno vreme tj. više vremena nego kada uzimate npr. slatkiše ili bombone. Studija iz 2011. pokazala je da su pojedinci koji su jeli pistaće u ljusci konzumirali 41% manje kalorija od onih koji su jeli pistaće bez ljuske.
Pistaći su bogati vlaknima, jedna porcija sadrži 3 g vlakana.
Bakterije u crevima zatim fermentišu vlakna i pretvaraju ih u kratkolančane masne kiseline, koje mogu imati nekoliko zdravstvenih koristi, uključujući smanjeni rizik od razvoja digestivnih poremećaja, raka i srčanih bolesti.
Butirat je možda najkorisniji od kratkolančanih masnih kiselina.
U jednoj studiji iz 2014. jedenje pistaća povećalo je broj bakterija koje proizvode butirat u crevima u većoj meri nego jedenje badema.
Pistaći mogu smanjiti rizik od srčanih bolesti na različite načine.
Na primer, mogu da doprinesu u smanjenju holesterola u krvi i poboljšanju krvnog pritiska.
Mnoga istraživanja o pistaćima i lipidima (mastima) u krvi uključuju zamenu dela kalorija u ishrani pistaćima. Do 67% izvora studija iz 2016. otkrilo je smanjenje ukupnog i LDL (lošeg) holesterola i povećanje HDL (dobrog) holesterola.
U međuvremenu, nijedna od ovih studija nije primetila da jedenje pistaća šteti profilu lipida u krvi.
Pistacije takođe mogu sniziti krvni pritisak više od drugih orašastih plodova.
Endotel je unutrašnja obloga krvnih sudova. Važno je da pravilno funkcioniše, jer je endotelna disfunkcija faktor rizika za srčane bolesti.
Vazodilatacija je širenje krvnih sudova. Endotelnu disfunkciju karakteriše smanjena vazodilatacija, što dovodi do smanjenog protoka krvi i povećanja krvnog pritiska.
Azot oksid je jedinjenje koje igra važnu ulogu u vazodilataciji. On izaziva širenje krvnih sudova signalizirajući glatkim ćelijama u endotelu da se opuste.
Kao i većina orašastih plodova, pistacije su izvor aminokiseline L-arginin, koja se u telu pretvara u azot oksid. Stoga, ovi sitni orašasti plodovi mogu igrati važnu ulogu u poboljšanju zdravlja krvnih sudova.
Nemaš nalog?
Napravi nalog
Recenzije
Clear filtersJoš nema komentara.